У Никшићком позоришту данас је одржана комеморативна сједница поводом смрти Рада Петровића, легенде никшићке и црногорске кошарке, који је преминуо претходне седмице.
Петровић је читав свој живот је посветио кошарци, створио је бројне генерације кошаркаша и кошаркашица, а гдје год да је радио имао је изузетне резултате. Са Горштаком је ушао у Прву лигу, писао је историју са Даниловградом и Ловћеном, а посебан печат је оставио у Ибру. Тренирао је млађе категорије и први тим Сутјеске.
Историју је писао и у женској кошарци, а ударио је темеље јачања женске кошарке у Никшићу. Чувени Принц је био први селектор једне женске селекције на великом такмичењу – као селектор је водио младу репрезентацију на првенствима у Пољској и Италији, а био је у стручном штабу Миодрага Балетића у женској сениорској кошаркашкој репрезентацији Црне Горе. У стручном штабу је био на четири првенства Европе, а у то вријеме је Црна Гора прелазила пут из Б дивизије до шестог мјеста на првенству Европе 2011. године у Пољској и 10. двије године касније у Француској. Посљедњи ангажман је имао у женском кошаркашком клубу Никшић, који се такмичио у WАБА лиги.
Предсједник кошаркашког клуба Сутјеска Електропривреда, Александар Поповић рекао је да је Раде Петровић био не само учитељ кошарке, него и учитељ живота, који је бројне генерације припремио не само за кошаркашке већ и животне изазове.
„Међутим, бројке, лиге и резултати говоре један дио приче. Право богатство његовог рада налазило се у људима које је извео на прави пут. Годинама је радио са млађим селекцијама, стрпљиво, тихо и посвећено градећи не само играче већ и карактере. Стварао је генерације кошаркаша, који су касније постали носиоци игре у нашем граду, а и шире. Међу њима су Здравко Радуловић, Горан Николић, Горан Јеретин, Милош Минић, Зоран Маројевић, али и они многи други који данас са поносом могу да кажу да су били његови ученици. Управо у томе лежи највећа вриједност његовог живота и рада – у трагу који је оставио у људима, у знању које је несебично дијело, а и у љубави према кошарци, коју је преносио на све око себе“, рекао је Поповић.
Предсједник Сутјеске је истакао да је Петровић знао да у младом играчу види више од резултата, да у њему препозна човјека.
„Раде није био само тренер, био је учитељ, васпитач и човјек, који је знао да у младом играчу види више од резултата, да у њему препозна човјека. Зато ће га многи памтити – не само по кошарци, већ по савјету, подршци, тихој ријечи охрабрења и искреној бризи. Никшић данас испраћа једног од својих најзначајнијих спортских радника. Али, још више од тога, испраћамо човјека, који је својим радом обогатио животе многих генерација. Драги Раде, хвала ти за сваку утакмицу, сваки тренинг, сваку генерацију играча коју си подигао и сваку људску вриједност коју си пренио. Твој рад, посвећеност и твоја љубав према кошарци, остаће трајно уписани у историји нашег клуба и нашег града. Нека ти је вјечна слава и хвала“, казао је Поповић.
Комеморацији је присуствовао и предсједник Кошаркашког савеза Црне Горе, Драган Бокан, као и члан Управног одбора Ђуро Остојић, генерални секретар Дарко Ивановић и предсједник судијске комисије Радомир Војиновић.
„Тешко је говорити о Раду Петровићу, а не говорити о кошарци. Јер његов живот и кошарка били су једно. Деценијама је живио за ову игру, за дворану, за тренинг, за младе људе који долазе са сновима и надом да ће једног дана постати велики играчи. У Никшићу, али и широм Црне Горе и региона његово име се изговарало са поштовањем. Генерације кошаркаша и кошаракашица расле су уз његово знање, његову енергију и његову вјеру да се рад, дисциплина и љубав према спорту увијек исплате.
Али, оно што Рада Петровића чини заиста великим, није само оно што је постигао само на паркету или поред клупе. Његова величина огледа се у људима које је стварао. У генерацијама младих који су од њега научили да побједа није само резултат већ карактер, поштење и поштовање према игри и противнику. За Кошаркашки савез Црне Горе Раде Петровић је био много више од тренера. Био је стуб једне идеје, да кошарка мора имати темеље у знању, раду и љубави према спорту. Зато његов одлазак представља велики губитак за црногорску кошарку. Али, оно што је оставио иза себе – знање, играче, клубове и сјећање остаје трајно. Име Рада Петровића остаће дубоко уткано у историји наше кошарке. Остаје у дворанама, на паркетима, у генерацијама које је стварао и у сваком младом играчу који тек долази“, рекао је Бокан.
Спортски новинар Рајко Перовић прочитао је обраћање Дражена Драшковића предсједника кошаркашког клуба Горштак и великог пријатеља Рада Петровића.
“Онако отворен, искрен и спонтан, брзо се спријатељио са цијелим градом. Сви су га познавали, жељели да га поздраве, да попију са њим кафу или “јануковачу”. На паркету тадашње мале старе школске сале био је тренер кошаркашких тајни и вјештина, а у граду учитељ срдачности, пријатељства и оне комуникације која никога не оставља равнодушним. Са Радем Петровићем се нико није упознавао два пута, јер је оно прво упознавање, било увјерљиво, сугестивно, за памћење… Судбина је тако хтјела да најважнију утакмицу у историји Горштака води баш у свом Никшићу, гдје је настављена прекинута утакмица са Приморјем из Херцег Новог. Стигнут је претходни минус и остварена побједа која је Горштак увела у Прву лигу СРЈ. Био је на клупи и 13. јула 2001. године када је отварана Спортска дворана у Колашину и када је Горштак састављен од свих својих ‘звијезда’ побиједио шампионску Будућност… У посљедњем поздраву смо написали да су кошарка и Црна Гора остали без свог ‘вјерника’ и да ће вјечно трајати његови тајм-аути којима нас је водио до побједа. Утакмице Рада Петровића не могу бити завршене. Трају и трајаће. Насмијани и искрени заробљеник кошаркашке лопте. Омиљени Никшићанин, али и становник сваког града у којем је одржао тренинг. Скромни Принц плаве крви и поносног мјеста на небесима које га је сачекало”, наводи се у обраћању Драшковића.
У име породице Петровић Његош, присутнима се обратио Радов брат Љубомир, фудбалски тренер, који се присјећао бројних анегдота везаних за Рада Петровића.